Ispraćaj najmilijih na večni počinak – Običaji u Srbiji

Tokom bogate istorije naš narod je razvio brojne običaje. Ne može se potvrditi kada je neki od njih nastao. Jedno je ipak sigurno – običaji u Srbiji čuvaju našu kulturu, tradiciju, pa i jezik. Najkarakterističniji su oni koje vezujemo za glavna životna razdoblja. Počev od samog rođenja deteta i njegovog krštenja, preko svadbenog veselja, pa do sahrane.

Pod uticajem brojnih dešavanja tokom vekova, običaji u Srbiji, baš, kao i sahrane kroz istoriju, pretrpeli su promene. Mnogi od njih su nestali, dok pojedini, novi znatno odstupaju od pravoslavnog učenja.

Ipak, da srpski narod i dalje poštuje svoju tradiciju nabolje govori izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.

Kompanija Drnda Internacional u ovom blogu vas upoznaje sa običajima vezanim za sahrane.

Običaji u Srbiji – samrtna postelja

Savemen način života donosi stres, pa iznenadne smrti nisu retkost bez obzira na godine starosti. Međutim, ponekad se na osnovu stanja bolesnika i usled duboke starosti može naslutiti skori kraj. Tada običaji u Srbiji nalažu da se pozove sveštenik kako bi se ispovedili gresi.

Ranijih godina se praktikovalo da se bliži opraštaju sa bolesnikom. Tom prilikom se tražilo da im oprosti uvrede i ružne reči koje su mu uputili i obratno. Na taj način pokojnik je rasterećen svih briga i njegova duša lakše napušta telo.

Običaji u Srbiji vezani za pripremu pokojnika

Prvo što se učini kada neko umre jeste da najbliži član porodice zapali sveću iznad glave pokojnika. Ona predstavlja simbol Hrista koji osvetljava put čovekovoj duši. Zbog toga se smatra kaznom ako se sveća ne zapali. Prekrivaju se sva ogledala, jer se verovalo da duh pokojnika može da uđe u ogledalo i ostane u kući.

Tek nakon toga mogu otpočeti pripreme za sahranu. Običaji u Srbiji vezani za pripremu pokojnika su različiti. Najpre stariji čovek iz komšiluka ili žena, ako je reč o pokojnici, okupa pokojnika. Ovaj običaj govori da pokojnik treba da izađe čist pred lice Boga. Dok se u pojedinim krajevima smatra da se kupanjem skida sloj koji je nosio na ovozemljskom svetu. Prema verovanju onaj koji kupa pokojnika mora se i sam okupati kako bi kasnije iz njegovih ruku rasla pšenica. Kupanje obuhvata trljanje tela vlažnim peškirima i to u smeru od glave ka nogama.

Zatim sledi oblačenje u ukopno odelo koje je pokojnik pripremio tokom života. U džep se stavljaju sitne pare, ogledalo i češalj, a na ruci je obavezan sat. Takođe, stavlja se i dodatno odelo i obuća, kao i predmeti za koje se smatra da će trebati pokojniku na onom svetu.

Prema starom običaju, ukoliko je umrla mlada, nevenčana osoba, na ruku se stavlja prsten kao prividni znak da je ona bila venčana na zemlji. Ovaj običaj se u nekim krajevima Srbije i danas zadržao, a prati ga sahranjivanje neudatih devojaka u venčanicama.

Korak dalje otišli su ljudi u istočnoj Srbiji. Ovde se mladom neženji pronalazi devojka sa kojom se umrli “venčava”. Brak traje godinu dana, a običaj se zove “crna svadba”.

Običaji u Srbiji vezani za pripremu sahrane

Pravilo je da mora proći 24 časa od smrti do sahrane. Pokojnik za to vreme ostaje u kući, a ukućani, rodbina i prijatelji bdiju nad njim čitajući molitve za pokoj duše. Ovi običaji u Srbiji su ostali na selu. U gradovima su retki, jer se telo odvozi u kapelu gde prenoći.

Priprema sahrane je veoma stresna. Dok se pitate kako se nositi sa tugom nakon smrti onih koji su nam nešto značili, morate da obezbedite grobno mesto, čitulje, vence, plakate.

Običaji u Srbiji – sahrana

Pre sahrane sveštenik vrši opelo. Ranije se ono obavljalo u dvorištu pokojnika, danas, najčešće, u kapeli. Za vreme opela kovčeg je okrenut tako da pokojnik gleda prema istoku.

Iznad njegove glave stoji stočić sa žitom, svećom, čašom vina i kašičicom kojom sveštenik na kraju opela preliva žito, kao i flašica u kojoj je pomešano vino i ulje. Ovom mešavinom se preliva pokojnik nakon opela. Na stočiću mora da se nađu i pogača i tacna sa medom. Pogača predstavlja Hrista kao simbol hleba, dok med blaženstvo večnog života.

Nakon opela vrši se celivanje pokojnika i kreće pogrebna povorka. Na čelu, sa desne strane, ide osoba koja nosi krst, a sa leve žito i vino. Slede mladi sa vencima i cvećem. Zatim sveštenik i kovčeg koji se nosi nogama okrenut napred. Jer prema običaju i tokom života na zemlji pri hodu noga ide ispred glave. Iza kovčega idu rodbina i prijatelji.

Običaji se razliku u zavisnosti od oblasti Srbije

Na pojedinim sahranama se čuje i zvuk orkestra koji prati povorku. U Timočkoj Krajini je postojao običaj da se pevaju svatovske pesme umesto tužbalica.

Kada se kovčeg spusti u zemlju, sveštenik ga prelije preostalom mešavinom vina i ulja, a prisutni bacaju komad zemlje iz iskopane rake.

U okolini Zaječara postoji čudan običaj vezan za kraj sahrane. Naime, komadima zemlje se gađaju rodbina i prijatelji za sreću. Onaj ko je pogođen sigurno “neće biti sledeći”. Pored gađanja često je i bacanje zemlje sa groba niz leđa. Time se ljudi štite da im mrtvak ne dolazi u san.

Možda, najčudniji običaj jeste sahranjivanje kokoške zajedno sa pokojnikom. Polazeći od verovanja da “gde su dva tu je i treći” što se odnosi na skore smrtne slučajeve u porodici, ljudi koriste običaje kako bi zavarali smrt. Tako se u selima između Knjaževca i Svrljiga sahranjuje živa kokoška. Baš kao i umrlom, njoj se pali sveća i odaje počast 40 dana.

Prema običaju, sa groblja se ne treba vraćati istim putem. Jer pokojnikova duša može da pronađe put do kuće.

Kompanija Drnda Internacional svojim dugogodišnji iskustvom olakšaće vam pripremu sahrane u najtežim trenucima u životu.

Pored svih usluga vezanih sa sahranivanje vaših najmilijih, vršimo i prevoz pokojnika iz inostranstva i prevoz pokojnika za Srbiju.